Tajni zivot pasa

U ovoj uzbudljivoj knjizi Elizabet Marsal Tomas sazima i opisuje trideset godina zivvota koje je provela s psima, vukovima i dingoima, kao i nacin na koji se njen zivot preplitao s njihovim. Kroz svoju pricu, koja je istovremeno i knjizevno delo i antropoloski rad, ona nam iznosi jedno potpuno novo vidjenje i razumevanje pasa.. Kroz hroniku zivota grupe od oko desetak pasa citalac ce se upoznati s njihovim razlicitim karakternim osobinama, osecanjima, sposobnostima, medjusobnim odnosima, ljubavnim i porodicnim radostima i jadima..
Ovo je knjiga koja je podjednako namenjena i onim ljudima koji svoj zivot dele s psima i onima koji to iskustvo nemaju. Ali, bez obzira da li je pas vec deo vaseg zivota ili nije, u ovoj knjizi cete nauciti nesto novo - nesto sto vam nijedna druga knjiga nece reci.

"Oduvek sam zelela da prodrem u svest nekog bica koje nije covek.. Volela bih da znam kako svet izgleda jednom psu, ili kako mu zvuci, ili kakav miris ima. Volela bih da zavirim u um psa, da saznam sta misli i oseca, da budem sa psom koji me gleda i koji ne vidi nesto razlicito pred sobom.."
E.M.T.

Odlomak iz knjige:

"Kada je rec o svesti, razmotrimo sledeca cetiri primera: prvi govori o psima koji su ustanovili vlastiti obicaj, drugi o psu koji procenjuje alternative, treci o psu koji se igra, a cetvrti o psu koji je shvatio i privremeno usvojio ljudske manire."

Otkucacu samo cetvrti primer, zato sto je mnoooogooo dugacko

"Pas koji je prihvatio ljudske manire bio je pas mog muza. Proslog leta, jednog jako vruceg dana, sve nas je zapanjio. Moj muz je kupio sladoled i, liznuvsi ga, primetio da ga pas posmatra. Ponudio mu je sladoled, ocekujuci da ce ga on u jednom zalogaju progutati. Ali, na zaprepascenje sviju nas, pas je uljudno liznuo sladoled, bas kako sto je to ucinio i moj muz. Onda je moj muz sam liznuo jos malo i opet ponudio sladoled psu, koji je, takodje, liznuo jos malo. Tako su njih dvojica, lizucio naizmence, pojeli sladoled i stigli do korneta. Onda je moj muz zagrizao kornet. Pas ga je posmatrao. Pretpostavljajuci da pas zeli da proguta ostatak korneta, pruzio mu ga je, misleci da ce to biti poslednji zalogaj. Ali, razvukavsi usne i otkrivsi svoje male sekutice, pas je odgrizao najmanji zalogajcic koji moze da se zamisli. Jos dvaput su njih dvojica naizmenicno grickali kornet, dok nije ostao samo vrh.
Zapanjujuce? Zapravo ne. Moj muz i taj pas su osam godina gradili odnos poverenja i uzajamne odgovornosti, pri cemu ni jedan onom drugom nije postavljao nerazumne zahteve, niti se drzao pokroviteljski, niti je pokusavao da potcini drugog, vec je svaki radio upravo ono sto je zeleo, obicno u drustvu drugog. Samo se u takvom odnosu, gde oba ucesnika smatraju sebe jednakim, mogao dogoditi takav prizor. Samo pas koji misli svojom glavom, pas ciji mozak nije ispran preteranom dresurom, pas koji se oslanja na vlastita zapazanja i mastu - samo takav pas je u stanju da dokuci sasvim ljudski metod naizmenicnog grickanja kao oblika deljenja. Kada dva psa dele hranu, oni jedu uporedo, postujuci prostor hranjenja onog drugog, sto je zapravo mali zamisljeni krug oko usta. Ali ideja da se naizmenicno uzimaju zalogaji potpuno je ljudska. No, pas ju je dokucio, iako nikada ranije nije video kako se izvodi. Ko je pojeo vrh korneta? Moj muz. Pas mu je prepustio poslednji zalogaj."